web
statistics

Hipertireoza povecanje hormona štitne žlezde

Hipertireoza povecanje hormona štitne žlezde

Hipertireoza je sistemsko oboljenje u kom je nivo hormona štitaste žlezde povećan. Ova bolest se opisuje i kao poremećaj metabolizma koji je posledica prejakog izlučivanja hormona štitne žlezde odnosno preterane aktivnosti štitne žlezde.Uzroci su različiti pa postoje i brojne podele ovog oboljenja. Jedan od oblika vrlo karakterističan po svojoj kliničkoj slici je Bazedovljeva bolest (MORBUS GRAVES-BASEDOW). Kliničko stanje hipertireoze naziva se još i tirotoksikoza. Do hipertiroidizma ili tirotoksikoze dolazi zbog viška tiroidnog hormona u telu.

Hipertireoza je stanje prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde, koje je realtivno često u žena između 20. i 50.godine života, a u poslednje vreme se sve češće javlja i kod muškaraca. Najčešće je posledica autoimunog procesa, tokom kojeg telo ne prepoznaje štitnu žledu kao svoju strukturu, pa proizvodi antitela protiv nje, s posledicom njene prekomerne stimulacije. Hipertireozu mogu uzrokovati i jedan ili više hiperaktivnih čvorova u štitnoj žlezdi, a ređe određeni tumori. Šta je hipertireoza? Hipertireoza je stanje pojačane funkcije štitne žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde (T4,T3). Za razliku od hipertireoze, postoje stanja kada je nivo hormona povećan i zbog drugih razloga, kao npr. pojačano oslobađanje već ranije stvorenih hormona usled upalnih bolesti štitne žlezde. Takva stanja uzrokuju tireotoksikozu (trovanje hormonima štitne žlezde). Hipertireoza se može razviti u svakoj životnoj dobi, iako najčešće u žena između 20. i 50. godina. U muškaraca je 3-4 puta ređa, premda je i kod njih ovaj poremećaj sve češći. Najčešći uzrok hipertireoze (70-80% obolelih) je autoimuna bolest štitne žlezde ( Morbus Graves Basedow), a ređe toksična nodularna ili multinodularna struma (lat. nodulus – čvor), kada (iz još nepoznatih razloga) jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona. Hipertireoza može nastati i kada tumor hipofize (adenom) povećano stvara TSH, koji podstiče stvaranje hormona štitne žlezde (sekundarna hipertireoza). Prekomernu proizvodnju ovih hormona mogu uzrokovati i trofoblastni tumori, koriokarcinom ili hidatiformna mola.
Učestalost
To je pretežno bolest odraslih žena, s najvećom učestalošću između 30. i 50. godine života.

Uzrok nastanka
Etiologija hipertireoze je nepoznata. Mnoga istraživanja upućuju na jak nasledni faktor u razvoju Gravesove bolesti. Smatra se da je to autoimuna bolest. Takođe kao uzroci hipertireoze smatraju se i tumori štitne žlezde, hipofize, testisa ili jajnika, upala štitne žlezde zbog virusne infekcije ili druge upale, unos prevelikih količina tiroidnog hormona i unos prevelikih količina joda.
Klinička slika
Karkteristični znaci za ovo oboljenje su: egzoftalmus (ispupčene očne jabučice), uvećna štitasta žlezda, lupanje srca, prekomerno znojenje, nepodnošenje toplote, gubitak težine, gušenje pri naporu, topla i vlažna koža, uvećana slezina, periferni otoci, lomljiva kosa, povećani apetit, nervoza, nemir, umor, grčevi u mišićima, česte stolice, menstrualne nepravilnosti kod žena. Metabolizam bolesnika s hipertireozom je izuzetno ubrzan, što dovodi do ubrzavanja svih telesnih procesa i emotivnog stresa kao odgovora na povećanu fizičku aktivnost. Bolesnik često ima epizode ekstremnih emocija s epizodama plakanja i depresije nakon kojih slede intenzivna fizička aktivnost i mentalna euforija i histerija.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza. Laboratorijski su tireoidni hormoni uvećani. Fizikalni pregled otkriva povećanje tiroidne žlezde. TSH u serumu je smanjen, T3, T4 u serumu su obično povišeni.
Komplikacije
Karakteristična komplikacija za ovo oboljenje je tzv. tireotoksična kriza koja je akutno i izuzetno žestoko pogoršanje simptoma i znakova Bazedovljeve bolesti, praćeno groznicom, lupanjem srca i zahteva lečenje u specijalizovanim stacionarnim ustanovama.

hipertireoza
Lečenje
Hipertireoza se leči antitiroidnim lekovima, radioaktivnim jodom ili hirurškim putem. Može se propisati sedativ kako bi se pacijent umirio.

Adrenergički blokatori se propisuju za kontrolu simptoma tremora, nemira i tahikardije. Izbor dodatnih lekova i hirurška intervencija zavisiće od starosti bolesnika, veličini guše i bolesnikovom odgovoru na odabranu terapiju. Radioaktivni jod je lek izbora za osobe srednje dobi i žene koje nisu trudne. On se primenjuje oralno, obično u jednoj maloj dozi, i bolesnik se može vratiti kući. Antitiroidni lekovi, prepisuju se kao početno lečenje deci, mladim odraslim osobama i trudnicama. Glavni kandidati za ovo lečenje su bolesnici s malim gušama, nedavnom pojavom bolesti i blagim simptomima.

Tiroidektomija je hirurško odstranjenje dela štitne žlezde i lečenje izbora kod dece koja ne odgovaraju na antitiroidne lekove ili imaju nuspojave, kod odraslih osoba koje ne mogu ili ne žele biti podvrgnute dugotrajnoj terapiji lekovima, kod bolesnika s jako povećanom tiroidnom žlezdom ili kad postoji verovatnoća da će se razviti karcinom.

terapija stitne zlezde

 

Izvor stetoskop

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five × three =