web
statistics

Štitasta žlezda: Čvor je znak upozorenja | Zdravlje

Dr Zoran Anđelković, endokrinolog, o bolesti štitaste žlezde, dijagnostici i lečenju: Oboljenje u ranoj fazi ne odaje nikakve simptome, pa se poremećaj uglavnom otkriva slučajno

BOLESTI štitaste žlezde u velikom broju slučajeva otkrivaju se slučajno. Ovo oboljenje, u ranoj fazi ne odaje nikakve simptome, pa poremećaj u njenom radu žene otkriju obično nakon ultrazvučnog pregleda dojki. Da imaju tegobe sa štitnom žlezdom, muškarci većinom saznaju posle posete kardiologu zbog ubrzanog rada srca.

hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju sintezu proteina, ubrzavaju razgradnju masti, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema … Organizmu ne prija ni smanjen ni uvećan rad žlezde. Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Ima izgled štita ili leptira i smeštena je na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, između krikoidne hrskavice i suprasternalne jame. Štitasta žlezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva u telu. Parafolikularne ili C – ćelije štitaste žlezde luče hormon kalcitonin, koji učestvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu. Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od tiroidnih hormona. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života. Nedostatak tiroidnih hormona u ovom periodu može da dovede do mentalne zaostalosti (kretenizma). Struma označava svako uvećanje štitaste žlezde. Ovo uvećanje može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom ili povećanom funkcijom. Takođe, štitasta žlezda može biti uvećana difuzno (u celini) ili nodozno (što podrazumeva postojanje jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi). Najčešći poremećaj rada ove žlezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Može nastati usled poremećaja u samoj žlezdi ili poremećaja nadzornih mehanizama u višim strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus). Najčešći uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hronični autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica oštećenja ćelija štitaste žlezde imunološkim mehanizmima (kada poremaćaj imunološkog sistema organizma uzrokuje napadanje sopstvenog tkiva). U ovom slučaju može doći do povećanja ili smanjenja štitaste žlezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su hirurško odstranjenje žlezde, lečenje radioaktivnim jodom ili spoljašnje zračenje u bolesnika sa tumorom glave i vrata. I manjak i višak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je najčešći uzročnik hipotireoze širom sveta, posebno u planinskim područjima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao što su metimazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze), amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao što su fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze. Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Najčešće se javljaju umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, pospanost, nepodnošenje hladnoće, zaboravnost, teškoće sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj težini. Koža je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko očiju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poremećaj menstruacionog ciklusa. Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimulišući hormon koga luči hipofiza, koji, kako ime kaže, stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povišen ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroničnu hipotireozu zahtevaju doživotno lečenje sinteskim tiroksinom. Hipertireoza ili pojačana funkcija štitaste žlezde se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće između 20-50 godine života, češće u žena. Najčešći uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele žlezde, uzrokovana autoimunim procesom, koji se još zove i difuzna toksična struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest. Hipertireoza može nastati i zbog povećanog lučenja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekundarni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili hidatifomna mola takođe mogu uzrokovati prekomernu proizvodnju ovog hormona. Simptomi su posledica pojačanog delovanja hormona štitaste žlezde na celo telo. Bolesnici se žale na nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, nesanice, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit uz smanjenje telesne težine, slabost proksimalne muskulature, poremćaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi. Oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika. Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih, gljivičnih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis predstavlja hipermetaboličko stanje, koje nije rezultat pojačane funkcije štitaste žlezde već nastaje usled oštećenja tkiva i izlaska velike količine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne infekcije. Terapija u ovom slučaju je simptomatska. Povremeno se javlja i upala štitaste žlezde nakon porođaja kada govorimo o postpartalnom tireoiditisu. Žene oboljevaju češće Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitaste žlezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a 5-7 puta je češći u žena nego u muškaraca. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive, ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti. Ređe se dešava da jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi budu preterano aktivni i izlučuju višak hormona, kada govorimo o toksičnom adenomu ili toksičnoj polinodoznoj strumi. Nodusi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter. Karcinomi štitaste žlezde su najređe bolesti štitaste žlezde, većina sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). Priroda čvora može se dokazati ultrazvučnom dijagnostikom, scintigrafijom kao i citološkom punkcijom. Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.

Da bi se potvrdila sumnja na oboljenje ove važne, funkcionalne žlezde, moraju da se sklope sve dijagnostičke kockice: endokrinološki i ultrazvučni pregled, laboratorijske analize, punkcija… Do konačnog utvrđivanja dijagnoze nekad prođe više nedelja, čak i meseci. Iako se bolest razvija sporo, nekad i po nekoliko godina, povećanje broja obolelih nameće potrebu za jedinstvenim centrom u kojem će se u kraćem roku obaviti svi pregledi vezani za štitastu žlezdu.
ČVOR OPASNIJI KOD HAŠIMOTA
* KOJE opasnosti vrebaju kod hašimota?
– Najveći problem kod ovih bolesti može da izazove čvor ako se pojavi u takvoj žlezdi. Jer takva promena češće nosi maligni potencijal nego u nodusima koji nemaju autoimunu bolest žlezde.

– Povećanom broju obolelih doprinela je najviše poboljšana dijagnostika, i otkrivanje poremećaja u ranoj fazi. Jedna trećina žena u reproduktivnom dobu ima čvorić u štitastoj žlezdi, a da to ne znaju. To su žene koje normalno žive i ne žale se ni na kakve smetnje – kaže u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Zoran Anđelković, endokrinolog u poliklinici „Intertim“, stručnjak koji je deset godina bio načelnik Klinike za endokrinologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

* Kojom dijagnostičkom metodom se najranije može otkriti nepravilnost u radu štitaste žlezde?

– Ultrazvuk je neprikosnovena metoda u otkrivanju poremećaja funkcije štitaste žlezde, jer ima nekoliko mogućnosti: može da otkrije promene velike samo dva milimetra, i sposoban je da vidi prokrvljenost svih delova tkiva štitaste žlezde, što je važan parametar za otkrivanje bolesne žlezde.

* Kakve promene otkriva ultrazvuk?

– One mogu da budu dvostruke: žlezda može da bude difuzno izmenjena, odnosno da je cela uvećana, ili da u njoj postoje čvorići. Osim toga, treba da se utvrdi da li je bolest promenila funkciju žlezde, odnosno da li je snizila, povisila funkciju ili ju je samo morfološki promenila.

* Kojim metodama se to otkriva?

– To se saznaje na osnovu nivoa tiroidnih hormona ili nivoa hormona TSH, koji nam indirektno govori kakva je funkcija štitaste žlezde. Ako postoji sumnja na autoimune bolesti štitaste žlezde, onda se određuje nivo određenih autoantitela, a ako postoji nodusna promena, onda tražimo markere za eventualni tumor.

hipertireoza

KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI
* DA li bolesna žlezda može da izazove teškoće u začeću i održavanju trudnoće?
– Ono što može da bude loše, to je da antitela koja postoje kod majke i koja su dovela do bolesti prolaze barijeru između majke i ploda. I lekovi koji se daju u lečenju pojačane funkcije takođe u malom procentu dospevaju do ploda. Ipak, u praksi najveći broj žena koje imaju bolesnu štitastu žlezdu zatrudni bez problema, lepo iznese trudnoću i ne bude nikakvih komplikacija po bebu.

* Šta se dešava kada se otkrije čvor?

– Da bi se dobila prava slika čvora, potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Tako se sagledava njegova priroda, da li je dobroćudan ili zloćudan. Obično se smatra da su veliki nodusi opasni, a oni manje veličine da su benigni. To verovanje nije sasvim tačno. Veličina nodusa ne govori o njegovoj prirodi.

* Po čemu se, onda, prepoznaju maligni čvorovi?

– Po njihovoj strukturi. Ako je struktura manje ehogena od okolnog zdravog tkiva, takvi nodusi nose manju opasnost od zlodućnih promena. Ako čvorić nije jasno ograničen prema okolnom tkivu, ako je granica između čvora i zdravog tkiva „nareckana“, ako on urasta u zdravo tkivo, to uvek budi sumnju na nešto loše. Zatim, ako u čvoriću postoje kalcifikati, naročito oni sitni, ili ako u „susedstvu“ postoje uvećane limfne žlezde, i to je znak za sumnju. I, ako u nodusu postoji veća prokrvljenost nego u zdravom tkivu, to umnogome povećava sumnju na malignu tvorevinu. Ima još jedan važan znak: ako je nodus viši nego što je širi, to bez obzira na njegovu ukupnu veličinu sugeriše da taj čvor nosi maligni potencijal.

* Šta ako postoji sumnja na malignitet?

– Onda se radi aspiracija tankom iglom. To nije biopsija, već se tankom iglom uzima uzorak tkiva, pa se utvrđuje da li postoji odstupanje od uobičajenog izgleda ćelije. Ako postoji, onda se uklanja cela štitasta žlezda, a ako nema, onda se stanje prati. Na sreću, oko 93 odsto nodusa su dobroćudne prirode.

* Šta se krije iza uvećane štitaste žlezde?

– Svako uvećanje štitaste žlezde označava se kao struma. Ona može da bude različita, a najčešće se iza difuznih struma kriju autoimune bolest štitaste žlezde. Ona može da ima pojačanu ili sniženu funkciju, poznatiju kao hašimoto. I dok stariji najčešće pate od pojačane funkcije, kod mlađih se većinom javljaju autoimune promene žlezde.

* Šta je okidač za takvu autoimunu aktivnost?

– Za sve je bitna genetika. Tome mogu da doprinesu i nedovoljan unos oligo-elemenata, uzimanje lekova za aritmije koji sadrže puno joda, trudnoća, hepatitis…

hipertireoza

* Kako se prepoznaje usporen rad žlezde?

– Bolest će se prepoznati kad se u bazi vrata javi uvećanje, ili se otkrije ultrazvukom, jer u ranoj fazi ne pokazuje simptome. Kada se funkcija žlezde smanji, luči se manja količina tiroidnih hormona, a oni su odgovorni za odvijanje metaboličkih procesa u organizmu, a manje se proizvodi energije. Bolesnici osećaju umor, svakodnevne aktivnosti im teško padaju, zimogrožljivi su, u tkivima se nakuplja voda, pa su često podbuli, koža postaje suva, glas hrapav, srce usporava rad, javljaju se bolovi u mišićima, usporen je rad creva, pa su česte opstipacije…

* Kako se leči hašimoto?

– Hormonski profil hašimota prati se sve dok TSH ne poraste do kritičnog nivoa, a onda se daju tiroidni hormoni kao nadoknada oslabljene funkcije. Ona se nadoknađuje vrlo lako uzimanjem jedne tablete tiroidnog hormona. Time se, međutim, ne utiče na samu prirodu bolesti, jer će vremenom taj proces destrukcije u žlezdi da se nastavi. Vremenom, onaj ko je započeo lečenje tiroidnim hormonima zahtevaće sve veću i veću dozu sve dok ne dođe do doze koja bi mu bila potrebna kao i da mu je uklonjena štitasta žlezda.

* Kako se prepoznaje hiperfunkcija štitne žlezde?

– Kada žlezda pojačano stvara tiroidne hormone, oni ubrzavaju metabolizam i proizvode više energije. Da bi stvorio više energije, organizam se troši. Zbog toga se pacijenti se osećaju malaksalo, gube težinu, stalno su umorni, imaju stalni osećaj topline, pojačano se znoje, imaju podrhtavanje u celom telu, srčani rad im je ubrzan, nervozni su, imaju nesanice, česte stolice. Lečenje kod ove bolesti je vremenski ograničeno.

* Šta to znači?

– Smisao lečenja je da se na početku daje određena doza hormona koja se vremenom smanjuje do doze održavanja. Onog trenutka kad počne da raste TSH, to je znak da je bolest ušla u smireniju fazu. Ultrazvukom se prati da li se žlezda smanjuje, da li se prokrvljenost smanjuje, a nakon toga se terapija prekida. Otprilike kod jedne trećine bolesnika nakon ostvarene remisije može da se javi novi zamah bolesti. Terapija se u tom slučaju ponovo vraća na početak, pa ako se za godinu do godinu i po dana opet ne uspostavi ravnoteža, onda se ide na konačno zbrinjavanje.

* Šta to podrazumeva?

– To može da bude operativno uklanjanje cele žlezde, što se obično radi ako je žlezda velika, ako su se javile promene na očima, ili Bazedovljeva bolest, ili kad postoje čvorovi. Ako je žlezda mala, nema čvorića, i nema izbočenosti očiju, onda je tu najefikasnije primeniti radioaktivni jod koji lokalnim zračenjem uništava žlezdu. Međutim, sudbina većine hipertireoza je hipotireoza. Jer, nakon uklanjanja žlezde ili terapijske primene joda neminovno će da nastupi – hipotireoza.

terapija stitne zlezde

Source: Štitasta žlezda: Čvor je znak upozorenja | Zdravlje | Novosti.rs

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

fifteen − twelve =