štitna žlezda

Tiroidna žlezda je žlezda u obliku leptira u prednjem delu vrata. Ona proizvodi hormone koji kontrolišu brzinu Vašeg metabolizma – sistema koji pomaže telu da koristi energiju. Poremećaji štitaste žlezde mogu usporiti ili ubrzati metabolizam tako što remete proizvodnju tiroidnih hormona. Kada je nivo ovih hormona prenizak ili previsok, može doći do širokog spektra simptoma.

Simptom: Gojenje ili mršavljenje
Neobjašnjiva promena u telesnoj težini je jedan od najčešćih znakova poremećaja štitaste žlezde. Gojenje može biti signal niskog nivoa tiroidnih hormona, stanja koje se zove hipotireoidizam. Nasuprot tome, ako se proizvodi više tiroidnih hormona nego što je telu potrebno, možete neočekivano izgubiti na težini. Ovo stanje je poznato kao hipertireoza. Hipotireoza je daleko češća pojava.
Simptom: Oticanje u vratu
Otok ili proširenje u vratu je vidljiv znak koji može da ukazuje da nešto nije u redu sa štitastom žlezdom. Ova pojava se može javiti i kod hipotireoze i hipertireoze. Ponekad otok na vratu može dovesti do raka tiroidne žlezde ili nodula, grudvica koje rastu unutar štitaste žlezde.
Simptom: Promene u pulsu
Tiroidni hormoni utiču na gotovo svaki organ u telu, između ostalog utiču i na to koliko brzo srce kuca. Ljudi sa hipotiroidizmom mogu primetiti da im je puls sporiji nego obično. Hipertireoza može izazvati ubrzan rad srca. Ona takođe može izazvati povećan krvni pritisak i osećaj jakog lupanja srca.

Simptom: Promene u energiji ili raspoloženju
Tiroidni poremećaji mogu imati primetan uticaj na nivo energije i raspoloženje. Hipotiroidizam čini da se ljudi osećaju umorno, usporono i depresivno. Hipertireoza može izazvati anksioznost, probleme sa spavanjem, nespokojstvo i razdražljivost.
Simptom: Gubitak kose
Gubitak kose je još jedan znak da možda Vaši tiroidni hormoni nisu u ravnoteži. I hipotiroidizam i hipertireoza mogu da dovedu do opadanja kose. U većini slučajeva, kosa ponovo izraste kada se poremećaj štitnjače izleči.
Simptom: Previše osećati hladnoću ili toplotu
Poremećaji štitaste žlezde mogu poremetiti sposobnost tela da reguliše temperaturu. Ljudi sa hipotiroidizmom mogu osećati da im je hladno češće nego obično. Hipertireoza obično ima suprotan efekat, i izaziva prekomerno znojenje i averziju prema toploti.
Drugi simptomi hipotireoze
Hipotiroidizam može izazvati mnoge druge simptome, uključujući:
Suvu kožu i lomljive nokte
Utrnulost ili peckanje u rukama

Zatvor
Teške menstruacije
Drugi simptomi hipertireoze
Hipertireoza može izazvati i druge simptome, kao što su:
Slabost mišića, ili drhtanje ruku
Probleme sa vidom
Proliv
Neredovne menstruacije
Poremećaji štitne žlezde ili menopauza?
Pošto tiroidni poremećaji mogu izazvati promene u menstrualnom ciklusu i raspoloženju, ljudi ponekad pomešaju njegove simptome sa simptomima menopauze. Ako se sumnja na problem sa štitastom žlezdom, jednostavan test krvi može da utvrdi da li je pravi krivac menopauza ili poremećaj štitaste žlezde – ili kombinacija ova dva.

Ko treba da se testira?
Svi treba da se testiraju na tiroidnu disfunkciju svakih pet godina, počevši od 35. godine. Ljudi sa simptomima ili faktorima rizika moraju raditi testove još češće. Hipertireoza češće pogađa žene preko 60 godina starosti. Hipertireoza je češća kod žena i kod ljudi starijih od 60 godina. Porodična istorija ove bolesti povećava rizik.

Pregled vrata
Pažljiv pogled u ogledalu može Vam pomoći da prepoznate uvećanu štitnu žlezdu. Zabacite nazad glavu, i popijte gutljaj vode. Dok gutate vodu, pregledajte vrat ispod Adamove jabučice i iznad ključne kosti. Potražite ispupčenja ili izbočine, zatim ponovite postupak nekoliko puta. Idite kod lekara ako primetite ispupčenje ili čvorić.
Dijagnostika poremećaja štitaste žlezde
Ako vaš doktor sumnja da imate poremećaj štitaste žlezde, verovatno će Vas poslati na test krvi. Ovaj test meri nivo tireostimulirajućeg hormona (TSH), a to je hormon koji reguliše rad štitne žlezde. Ako je TSH visok, to obično znači da je funkcija štitne žlezde suviše niska (hipotireoza). Ako je TSH nizak, onda to obično znači da je štitasta žlezda preterano aktivna (hipertireoza). Vaš lekar takođe može da proveri nivo drugih tireoidnih hormona u krvi.
Hašimotova bolest
Najčešći uzrok hipotiroidizma je Hašimotova bolest. To je autoimuni poremećaj u kojem telo napada štitastu žlezdu. Rezultat su oštećenja štitne žlezde, pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Hašimotova bolest je često nasledna.

Ostali uzroci hipotireoze
U nekim slučajevima, hipotiroidizam je rezultat problema sa hipofizom, koja se nalazi u mozgu. Ova žlezda proizvodi tireostimulišući hormon (TSH), koji stimuliše rad štitne žlezde. Ako hipofiza ne proizvodi dovoljno TSH, nivo tiroidnih hormona će pasti. Ostali uzroci hipotireoze su privremeno zapaljenje štitaste žlezde ili lekovi koji utiču na funkciju štitne žlezde.
Gravesova bolest
Najčešći uzrok hipertireoze je Gravesova bolest. To je autoimuni poremećaj koji napada štitastu žlezdu i izaziva oslobađanje visokog nivoa tiroidnih hormona. Jedno od obeležja gušavosti je oticanje iza očiju koje je vidljivo i neprijatno.
Ostali uzroci hipertireoze
Hipertireoza može da dovede od tiroidnih nodula (čvorića). To su izrasline koje se razvijaju unutar štitaste žlezde, a ponekad počinju i da proizvode tiroidne hormone. Veliki čvorići mogu da stvore primetne strume. Manji čvorići mogu se otkriti ultrazvukom.

Komplikacije poremećaja štitne žlezde
Kada se ne leči, hipotireoza može da podigne nivo holesterola i da poveća rizik od moždanog udara ili infarkta. U težim slučajevima, veoma nizak nivo tiroidnih hormona može da izazove gubitak svesti i po život opasan pad telesne temperature. Ako se ne leči, hipertireoza može izazvati ozbiljne probleme sa srcem i krte kosti.
Lečenje hipotireoze
Ako Vam je dijagnoziran hipotireoidizam, lekar će Vam verovatno prepisati hormone štitne žlezde u vidu pilule. To obično dovodi do primetnog poboljšanja u roku od par nedelja. Dugoročan tretman može povećati nivo energije, sniziti nivo holesterola, i dovesti do postepenog gubitka težine. Većina ljudi sa hipotiroidizmom će morati da uzima hormone štitne žlezde do kraja života.
Najčešći tretman hipertireoze uključuje antitiroidni lek, koji ima za cilj da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Lekovi se često moraju piti i nakon što problem nestane. Drugi lekovi mogu smanjiti simptome kao što su brz puls i drhtanje. Druga opcija je radioaktivni jod, koji uništava štitnu žlezdu u roku od 6 do 18 nedelja. Kada se štitna žlezda uništi ili ukloni operacijom, većina pacijenata mora da počne uzimanje hormona štitne žlezde u obliku tableta.